ПРОЉЕЋЕ - Исак Самоковлија

(Одломак из приповетке ''Од прољећа до прољећа'')

Дође у налету. Као преко ноћи просу се по махали, по авлијама, по башчама и по крововима. Ненадано су  пробехарале воћке, зазеленила се трава. Дјевојке су отвориле пенџере, одјекнула је пјесма, завриштала су дјеца.

И још се ово двоје опазило на бехару: као да се заруменио од узавреле пјесме дјевојачке и као да се зрео почео да руни од силног пискута и дјечјег вриска.

Дјеца су била помамна. Завитлало их прољеће па се гањају сокацима, прескачу плотове, тарабе, пењу се на кровове и никако да говоре тихо и паметно него све вриште и лудују. Кад се отисну низ сокаке, стоји их њиска и чини се као да су ждребад провалила из авлија па ћустеком промичу иза ћошкова.

Горе на врху сокака муслиманска дјеца пиште на врбове пиштаљке, а доље пред Садином чесмом хрпа јеврејске дјеце сплићу се у клупко и расплићу сва у живом покрету, вриште у стотину мемљивих кућица, топлу калдрму под табанима и на очи им ударио сјај. А с њима и сва махала оживјела. Као да додају уста устима један те исти поклик, тако се излијева по њој прољеће и све у његовој бујици утапа.

И у ороза што из авлије искачу на сокак црвени се кријеста као најздравија крв. Кукуријећу, окрећу се као избезумљени уокруг, залијећу се, испуштају сад десно, сад лијево крило, стружу чврстим перима по калдрми, а кокоши се купе, климају радосно главама, некоје су проквоцале, шире се и изгледа као да су им вољице пуне жита. Јавили се жути и бијели лептири у сокаку, љуљају се испред прозора, прелијећу у башче, а за њима се отискују врапци па хотимично промичу крај њих дотичући их само врховима крила.

И стари људи, сипљиви и пуни кашља, лакше дишу. И њиховим тврдим жилама прострујала је крв топлије и лакше.

- Ох... ох... ох... - радују се и подижу главе и исправљају погурена леђа.

А Сара, она најсиромашнија и најбучнија жена у махали, пошто истјера пред акшам своје петоро гладне дјечице на сокак, узме деф, сакрије га под свој дугачки шал и изиђе из кућице. Чим замакне у прву авлију, почне као луда да пјева и удара: Asuerico de quince anos... Пјева, уздиже се и тресе дефом, и сва се љуља. И у час задрхти мирисав ваздух, укажу се домаћице по прозорима, а народна севдалинка кликти, поигравају дамари, дјевојке се хватају за руке.