Стефан деспот најслађему и најљубазнијему и срца мојега нераздвојноме и много, двоструко жељеном и у премудрости обилноме, царства мојега искреноме (име рекав) у Господу љубазан целов, уједно и милости наше неоскудно даровање.
Лето и пролеће Господ сазда, као што и певац рече, у којима и красоте многе: птицама брзо и весељем испуњено прелетање, горама врхове, и луговима пространства и пољске ширине, и ваздуха танкога дивним неким гласовима оглашење, земаљске дароносе од цветова блага мириса и травоносне, но и самога човечанскога јестаства обнављање и раздраганост достојно ко да искаже?
Ово се ипак и друга чудна дела божја, која ни оштровидни ум сагледати не може, љубав превасходи, и није чудо, јер бог се љубав зове, као што рече Јован Громов.
Већ свака лажа места у љубави нема, јер Каин, туђ љубави, рече Авељу ''Изиђимо у поље''.
Оштро некако и бистротечно је дело љубави које сваку врлину превазићи може.
Љупко ову Давид украшава ''Као миро - рече - са главе силази на барду Аронову и као роса аермонска која слази на Горе сионске''.
Узљубите љубав, младићи и девојке, љубави прикладни, но право и незазорно, да не бисте како младићство и девојаштво повредили, којим јестаство наше к божанственоме приања, те да божанство узнегодује. Не растужујте - рече апостол - Духа Светога божјег којим се знаменовасте јавно као у крштењу.
Бејасмо заједно и близу један другоме, или телом или духом, но да ли горе, да ли реке одвојише нас, Давид да рече: ''Горе Гелвујске, да не сиђе на вас ни дажд ни роса, јер Саула и Јонатана не сачувасте!''. О безлобља Давидова, чујте! Саула ли оплакујеш, нађени? Јер нађох - рече бог - Давида, човека по срцу мојем.
Ветрови да се сукобе с рекама и да исуше, као за Мојсија море, као за Исуса судије, ћивота ради, Јордан.
Еда се опет састанемо, опет да се видимо, опет љубављу да се сјединимо у том самом Христу, богу нашем, коме слава са оцем и са Светим Духом у бесконачне веке. Амин!
(1409)
Нема коментара:
Постави коментар