Јесте ли интернационалист или фашист? То је данас посведневно питање.
Шта ћеш ти одговорити на ово питање, скромни читаоче наш? Ти не можеш рећи, да си интернационалист, пошто интернационализам означава одрицање народности, то јест одрицање оне природне групације човечанства по језику, крвном сродству, историји и традицији. Одговори, дакле: ја нисам интернационалист.
Но ти не можеш рећи ни да си фашист, пошто фашизам значи себичност и мржњу. Фашист је ставио себи у дужност да обожава своју нацију изнад свих народа и изнад Бога, и да презире и мрзи све остале народе као ниже и безначајније. Одговори, дакле: ја нисам фашист.
Одговори јасно и гласно: ја нисам ни интернационалист ни фашист. За мене су интернационализам и фашизам два опасна запаљења, која воде неминовној смрти, ако се благовремено не излечи. Интернационализам је запаљење мозга, а фашизам запаљење плућа. Мој мозак би био у запаљењу, кад бих ја презрео очигледну индивидуалност појединих народа. Моја плућа била би у запаљењу, кад бих ја дисао мржњом против свих народа изван свога народа. Ви ме питате: које запаљење више волим? Ја одговарам оно што би ми сви лекари у свету саветовали да одржим: ја не волим ни једно запаљење. Јер свако запаљење јесте смртоносно.
- Па шта си ти онда? Кад ниси ни интернационалист ни фашист - шта си и шта треће можеш бити?
- Ја сам средњи човек, осредњи, каквих је већина у свету, какви су многи милиони Божијег народа на кугли земљиној. Ја нисам никакав лудачки геније, који вуче лево или десно у крајност, у јендек, у пропаст. Ја сам обичан човек Божији, који идем средином пута, утабаног вековима, опробаног покољењима, чувајући се опрезно од крајности, од пропасти, од обронка, од јендека лево или десно украј пута. Ја волим свој народ, али га не обожавам. Ја сам уверен, да су и други народи добри као и мој народ. Ја знам, да је један исти Творац створио све народе, и да он у свакоме народу има обилату жетву добрих људи. На своме народу ја се не учим мрзети остале народе него, напротив, на своме народу, као у некој школи, ја се учим и вежбам волети све народе на земљи. Моја љубав према свима народима ипак не чини ме интернационалним, јер интернационализам негира све народе, сваку народност, сваку националну индивидуалност, а ја утврђујем и потврђујем својом љубављу све народе, сваку народност и сваку националну индивидуалност. Ја сам човек средњи и осредњи, као сваки сељак, сваки занатлија; не желим да ме ко назове генијем, нити да будем геније. Јер видим, да они који то желе, вуку човечанство са средине пута не на тротоар него у јендек, да ће све крајности, и левице и деснице, проћи као суви облаци, и да ће се род људски вратити опет на средину пута и наставити своје путовање средином пута. Овај пут, овај средњи пут назвали су оци наши православни: Царски пут. Јер га је просекао велики Цар и Господ наш.
Нема коментара:
Постави коментар