ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ - ЈЕФИМИЈА

Јефимија, ћерка господара Драме

и жена деспота Угљеше, у миру,

Далеко од света, пуна верске таме,

Везе свилен покров за дар манастиру.

М. Ракић

У свему што је красно овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу свом господом земаљском крепка и славна показе се. Господствовао си земљом отачаства свога, и свим што је добро развеселио си уручене ти хришћане, и мужанственим срцем и жудњом побожности изишао си на змију и непријатеља божанствених цркава, расудив да не може трпети срце твоје да гледа хришћане отачаства ти потчињене Исмаилћанима, па ако у том не успеш, да се и обагриш крвљу својом и да се придружиш војницима цара небеског. Тиме су ти се обе жеље испуниле: и змију си убио, и мучења венац примио си од бога.

И сада не баци у заборав драга ти чеда, која си сироте оставио одласком твојим. Јер, пошто си отишао у вечна небеска насеља,       много туге и бољке обузеше драга ти чеда, и у великој тузи живот проводе, јер владају њима Исмаилћани, и треба нам свима помоћи твоје. Зато те молимо, моли се општем владици за драга ти чеда и за све који им с љубављу и вером служе, јер су великим јадима спутана драга ти чеда.

Јер они који једу хлеб њихов дигоше на њих велику заверу, а твоја добра у заборав бацише, о мучениче. Ако си и прешао од живота овога, тугу и бољке чеда својих знаш, а као мученик слободе имаш (пут) ка Господу. Преклони колена твоја ка Господу, који те венчао мучења венцем, проси да драга ти чеда богоугодно проводе у добру дуговечни живот, моли да православна вера богато стоји у отачаству ти, проси да победилац бог да победу драгим ти чедима, кнезу Стефану и Вуку над видљивим и невидљивим непријатељима, јер, ако примимо помоћ од бога, теби ћемо хвалу и захвалност одати. Сабери збор својих сабеседника, светих мученика, и са свима помоли се богу који те је прославио: јави Ђорђу, покрени Димитрија, увери оба Теодора, узми Меркурија и Прокопија, и четрдесет мученика севастијских не остави, јер у њихову мучењу војују драга ти чеда, кнез Стефан и Вук, моли да им се да од бога помоћи. Дођи нам, дакле, на помоћ, ма где да си.

На моје мале приносе погледај и за велике их сматрај, јер ти не принесох похвалу колико ти припада, већ колико ми је сила малога ми разума, зато и малу награду очекујем. Али ниси ти, о мили мој господине и мучениче, мало податљив био ни међу трошнима и маловечним, а колико више међу непролазним и великим, што си од бога примио, јер си мене, телесно туђинку међу туђинцима, хранио изобилно, а данас те молим да ме двоструко храниш и да утешиш буру љуте душе моје и тела мојега. Јефимија усрдно приноси ово теби, Свети.

(1402)