1. Шта каже један странац. - Константин Филозоф описујући српску земљу као земљу ''којој се у целој васељени не може наћи равне да има сва добра сабрана'', овако описује Србе у времену Стевана Високог, цар Лазиног сина:
''Храбри су тако, да таки глас у васељени нико други нема, од чега часнијега, по Соломону, нема међу људима. А доброћудни су и у послушности, да им нема равна у свету. Где је потреба, брзи су на послушност, а спори на говор. А где је нека противност, брзи су на одговор свакоме. А телесном чистотом превазилазе друге народе, а исто тако лаком и светлом крвљу. Још су уз то милостиви и дружељубиви. Ако би ко од њих осиротео у потребама, остали му дају све потребито, сваком свагда, и не само давањем потребног но двоструком милостињом.
Живот пак у целој тој земљи је као црква Божија, а не као остали народи скотски и против природе, нити се сваки час спомиње (Божанство), но уређена је код њих (молитва) од малог до великог два пута на дан и више. Часно је, да син, мада је у своме дому, када је са родитељима, као слуга стоји пред њима. А ово се може видети како код богатих, тако и код најпростијих и последњих сиромаха. Где се чуло код њих да је неко увредио оца или матер? Заиста нигде. Но по Христу врше закон чинећи један другог већим од себе, господином именујући гологлави, као у старини, и као сада у источним земљама. Изуј обућу са ногу твојих, земља на којој стојиш света је; што ће рећи поштуј земљу обичајем; а свети апостол Павле заповеда људима да се моле одткривене главе. Отуда је код њих (Срба) заиста све изванредно, па и остало све, сходно Павлу, што је часно и побожно и избрано (Филиб. 4,8), а особито љубав која је глава свих врлина''.
Нема коментара:
Постави коментар