Ви, млади мајстори, који сте тек недавно узели у руке секиру и брадву, чекић и сврдло.
Ви, будући металци и хемичари, градитељи машина и авиона, кућа и бродова! Ова књига написана је за вас који волите своје оруђе и свој рад.
Ви знате колико је тешка борба оруђа с материјалом и како је радосна победа.
Узевши у руке комадић дрвета, ви већ унапред видите предмет у који желите да претворите дрво. Изгледа да је све једноставно, овде треба само отестерити, тамо сврдлом пробушити, овде изрезати. Али материјал не слуша. Свом снагом се опире ножу у њега упире своју оштрицу.
Једно оруђе за другим улази у борбу. Кад је устукнуо нож, ушла је у борбу секира. Где је секира преслаба, упија се у дрво тестера с мноштвом оштрих ножева.
Већ је одбачен, претворен у струготине, отпатке и пиљевину, сав сувишни материјал који је сакривао потребан облик.
Ви сте победили. Али не сами. Заједно с вама победили су сви мајстори који су кроз дуги низ векова проналазили и побољшавали оруђе, нашли нов материјал и нов начин рада.
Овде, у овој књизи, већ сте се срели с првим мајсторима који су створили нож, и секиру и чекић.
Видели сте те људе при раду, који је - као и ваш - био тежак и радостан.
Ти први тесари, копачи земље и радници у каменоломима били су одевени у животињске коже. Њихово оруђе било је грубо отесано и неспретно израђено. Било им је потребно неколико месеци да начине чамац. Измоделовати од глине кухињски лонац било им је теже него вама данас кип.
Али од тих тесара, копача, лончара потичу сви градитељи, хемичари, металци, који сада својим радом мењају земљу.
Ево, на пример, древни лончари. Они су први из глине створили материјал који није постојао у природи. Пре, кад је првобитни мајстор израђивао од камења секиру или од кости остве, није стварао материјал, већ је само мењао његов облик. А код лончара се догодило оно чега пре никад није било. Човек је од глине измоделовао посуду и пекао је у ватри. Ватра је променила својстав глине; услед деловања ватре глина не може да се препозна.
Пре је глина била зелена, сада је постала смеђа. Пре се развачила: стављена у воду, претварла се у тесто. Прекаљена у ватри, престала је да се боји воде. У њу се могла налити вода а да она не промени свој облик, да не постане мека.
Помоћу ватре претворио је човек глину у нов материјал. Била је то двострука победа: победа над глином и победа над ватром. Истина, ватра је и пре служила човеку: бранила га од зиме, терала од њега дивље звери, помагала му да чисти шуму и долазила у помоћ секири када је ова градила чамац. Људи су већ добро научили да добијају ватру: она је послушно настајала пред њима кад су трли један комад дрвета о други.
Но сада је човек одредио ватри нов, још замршенији посао: да претвара једне материје у друге.
Упознавши својства ватре, човек ју је присилио да пече глину, кува јело, пече хлеб, топи бакар.
Данас нема фабрике где ватра не претвара једну материју у другу.
Ватра нам помаже да добијемо гвожђе из руде, стакло из песка, папир из дрвета. Читава војска металаца и хемичара управља ватром која гори у фабричким пећима. А све те пећи потичу од оног огњишта на коме је древни лончар пекао свој први неспретни лонац са шиљатим дном.
Нема коментара:
Постави коментар