У долини плачевној оживео си мртве кости, Сине Божански.
Нека се радује пророк, јер си обистинио речи његове.
Сва снага, и лепота, и мудрост, за којом цело човечанство од почетка жуди у Теби је, СВЕЧОВЕЧЕ.
Сва храна живота, и све пиће живота којом живи живе од краја до краја времена, у Теби је, СВЕЧОВЕЧЕ.
Кроз Тебе се Тросунчани зрак усудио бацити се у таму смртну и сен небића. Милост је била у томе зраку, и као и свака милостиња злоупотребљена. Зато се Зрак повукао, и тама смртна и сен небића преовладала је.
Сада си дошао с новим Зраком, и новом милошћу. И они, који Те примише, засијаше као новозапаљена сунца.
А који Те не примише, осташе и надаље мртве кости у долини.
Отворио си хлебарницу за гладне и пивницу за жедне, и призиваш све гладне и жедне, да једу и пију и живи буду.
Ко жели живота, животом се мора хранити. Ко се смрти преда, смрћу се храни, и нема га међу живима.
Донесе нам Бога у долу мучевну; донесе нам Бога, не као слику да Га покажеш - играње слика поједе нам душу - него као хлеб, да га једемо и оживимо. Сликама се хранисмо и помресмо. Заиста, све ствари, што смртни једу и пију, слике су, које не хране и не поје и не дају живота, ако Бог у њих не уђе.
Нека душа моја једе Бога, и венчаће се вечним животом.
Нека ум мој једе Бога, и венчаће се вечном мудрошћу.
Нека срце моје једе Бога, и венчаће се вечном радошћу.
Нека тело моје једе Бога, и васкрснуће из мртвих.
Нека сви људи једу Бога, и вратиће се дому, вратиће се у СВЕЧОВЕКА.
Твога гроба нема међу нама. Земља држи само земљу. Гробови се сахрањују у гробове и остају у њима.
Царевићу Свете Триаде и царе свих бића, која су од Твоје речи продихала и прогледала, нахрани ме Твојим хлебом, и напој ме Твојим пићем.
Да не иструне тело моје, и душа моја да се не бије по Аду као бестелесна сен, испуњена лудим сећањима, испуњена телесним жељама, испуњена страхом и страшилним сликама.
Да не изгубим, Господе, оба тела: земаљско, које је ближе пропасти од јесење траве и небеско, које је дух одоцнио да изатка и спреми за вечност.
Да не изгубим, Господе, оба духа: земаљски, који се обрекао на смрт венчањем са земљом, и небески, кога нисам примао у себе да унесе своју вечност у мене.
Да не изгубим, Господе, оба живота: земаљски, који се чини животом, и небески, који јесте живот.
Приђи ми ближе, и још ближе Небесни Хлебу, и немој се бранити од мојих уста.
Приђи ми ближе, и још ближе, Небесно Пиће, и немој се измицати од мојих усана.
Тројице Пресвета, спусти Твој жижак у моју ноћ и поплаши странца који ме заклања од Тебе.
Нема коментара:
Постави коментар